Колошанима посланица 2:13-15 - Вас, који сте били мртви због својих преступа и због необрезаности свога тела, Бог је оживео и ујединио с њим. У својој доброти опростио нам је све наше преступе и избрисао писани документ који је својим одредбама био против нас, који нам се противио. Уклонио га је с пута прибивши га на крст. Свукао је владаре и власти, и јавно их је показао, и поражене провео у победничкој поворци, победивши их крстом.
Све што је било против нас, Господ Исус Христ је узео на Своје тело. Све је то у ранама Исусовим. Наши греси нису само преступи, ВЕЋ РАНЕ.
Постоји документ у коме су наведени сви наши греси. Они који су гад пред Господом, и они који су део наше човечности. Све што је супротно Божијој вољи је одредба у овом документу која се у наше име противи Богу. Такође постоје одредбе које смо донели сами против себе. Дакле оптужује нас сотона, оптужује нас грех, а такође и сами себе оптужујемо.
Колико одредби смо донели против себе самих? Нико ме не воли. Одбацују ме. Нико ме не заслужује. Људи који су начинили овакве одредбе против себе самих, не могу примити љубав Исусову. Јер је лаж да нас нико не воли. Јер је лаж да смо одбачени. Бог нас толико воли да је предао Свог Јединородног Сина за нас. Исус је умро на крсту из љубави према нама. Ове одредбе су против наших живота. Ово није оно што је Бог одредио за нас.
Ми сада прелазимо из стања жртве околности и сопствених одредби којима се водимо, у стање апсолутне вољености и прихватања.
Филибљанима посланица 2:3-4 - ... ништа не радите из частољубља нити из сујете, него у понизности сматрајте друге већима од себе, и не гледајте само на своју корист него и на корист других.
Кад човек уђе у стање жртве, то је заправо стање поноситости и гордости, јер су људи сами себе одредили за центар свог живота и тако постали жртве. Човек се осећа као жртва онда кад није признат за оно што "треба да има".
Када су наши животи посвећени помагању другима, ми престајемо да будемо жртве.
Филибљанима посланица 2:5-8 - Размишљајте онако како је размишљао и Христос Исус, који, иако је био у Божјем обличју, није помишљао да се упореди са Богом. Напротив, одрекао се самог себе и узео обличје слуге и постао сличан људима. Осим тога, кад је по обличју постао човек, понизио се и постао послушан све до смрти, и то смрти на крсту.
Када се човек потпуно понизи, свако понижење, увреда, преступ, ће проћи поред човека. Кад човек стоички стоји, свако понижење и увреда ће га јако повредити. Понизити се попут Господа значи бити јавно разапет, разголићен и одбачен као људски шљам, где сви око нас виде све оно најгоре што смо ми. Прихватимо да се без стида разапнемо пред другима и не постоји ништа што би нас увредило и повредило.
Наше најдубље ране су због мањка понизности, јер осећамо да имамо право да треба да будемо уважавани и поштовани. Одатле долазе наше најдубље ране и малтретирање. Све ово је део одредбе која је против нас, која се мора у потпуности уклонити из наших живота.
ПОНИЗИМО СЕ ДАКЛЕ, ДОКЛЕ ГОД МОЖЕМО И ПОСТАЈЕМО НЕДОДИРЉИВИ.
Али када морам да одговарам јер се осећам као да сам нападнут, то је зато што неки део мене није понижен. Испитајмо сами себе: Где нас напади највише боле? Разлог зашто су многи жестоки напади долазили на наш живот је зато што Бог жели да се понизимо као што се наш Господ Исус Христ понизио.
Прва Јованова посланица 2:6 - Онај ко каже да остаје у јединству с њим, дужан је да и сам живи као што је он живео.
Овде апостол Јован каже да је Господ Светлост, и да и ми исто тако морамо доћи у Светлост. Јер је Исус на крсту донео светлост у сву прљавштину овог света. Без стида и покривања, он се открио и показао сав грех и прљавштину. Можда нисмо убице и силоватељи али постоје многе ствари које скривамо, којих се стидимо, ране које нисмо обрадили. И можда смо са нашом великом вером све ово закопали и наставили даље. Али одредбе које су настале у тим болним околностима су и даље важеће у нашем животу. То су одредбе које смо направили против себе самих, против људи који су нас повредили. Све што нисмо обрадили и што смо закопали, је закопано и активно у нама, а све што је скривено или закопано је оно где ђаво има улазак у наш живот.
Ђаво је побеђен на крсту. Исус је Својом понизношћу одузео ђаволу сваку моћ. Он је дошао у светлост апсолутно понижен.
Некад су ране у човеку толико дубоке да се плашимо да уђемо у те успомене и догађаје кад смо били повређени, али све док се све то што скривамо и чега се стидимо не изнесе на светлост и не обради на светлости, те ране остају отворене у нама. Можда смо усред повређивања помислили да смо безвредни, попут бројних жена које су малтретиране од стране насилних мужева, или бројних мужева које малтретирају нечисти духови кроз њихове жене, или родитеље.
Наша пажња мора бити усмерена на корен на сам почетак проблема, када је он настао у нама. Да бисмо се затим понизили. Јер смо можда повређени због наше поноситости, гадних неправди, и ту је настало велико неопраштање у нама. Зато морамо тражити то место у коме је био Исус, и понизити се до краја.
Проблем са отвореном скривеном раном у нама је што је она константна мета ђаволу. И оно што нам се дешава, се дешава поново и поново и поново, у циклусима, и цело човечанство је нам изгледа зло и ми смо жртве.
Не. Ја сам тај који ствара те околности јер нисам завршио нешто што је започето пре много времена. Нешто што је требало бити обрађено и угашено, сада је активно у мени.
Овде је тренутак када долазимо код Духа Светога. Он испитује дубине нашег бића и срца и Он је тај који нам открива где је проблем у нама настао.
Када душа жели да се ослободи унутрашњег бола, а ми не одемо до тог места у души да бисмо јој помогли, све то се закопава у нашим животима. Тада такође наступа и наше тело које се оглашава са: Ево га овде. Тело почиње да испољава бол у местима на које је потребно обратити пажњу. Тада се ми обраћамо Светом Духу да нам открије тачан узрок.
Можда смо опростили особи која нас је повредила, али рана од повреде у нама је и даље остала отворена и необрађена. Одредбе које смо донели против себе самих су остале активне.
Из откривења од Господа која наши браћа и сестре у Христу износе, кажу да Господ свако јутро долази до своје деце са Својим чистим, незаштићеним, откривеним срцем. Милиони људи само устану из кревета, одбаце чисто срце Господње и крену у свађу са својим ближњима. Они Господа игноришу, одбацују, повређују, понижавају, и настављају са својим животима као да се ништа није десило. Да би следећег јутра учинили исто, и исто, и исто. Господ каже: Ако је моје срце отворено, зашто ваше није? Зашто ми не допустите да вас поучим да живите отвореног срца? Где оно што вам се дешава није важно. Свако јутро ја долазим до своје деце јер волети њих ми је важније него оно што они чине.
Како можемо издржати бројне невоље и ружне ствари које нам се дешавају? Јер смо све ране у нама затворили и понизили се пред Исусом. И док се понижавамо, свака одредба из нашег живота је апсорбована у Његовом Крсту.
Постоје ситуације које Господ допушта у нашим животима, болне реакције у нашем телу, где нам тело говори о томе што мора треба да се обради. Бог је тај који допушта ове околности које се понављају, јер жели да се понизимо као што се Он понизио. Док смо тако понижени, крст се подиже између нас и оних који су нас повредили, и они који су нас повређивали ће се одбијати од крст који нас штити и никада нас више неће ни дотаћи. То је процес затварања отворених рана кроз понизност.
Најмоћније дело којим нас Бог подиже - отићи код својих непријатеља и понизношћу молити за опрост зато што су нас повредили: Опростите ако сам вас икада увредио или подстакао да ми учините то што сте ми учинили.
Титу посланица 2:14 - Христос је себе дао за нас да би нас избавио од сваког безакоња и очистио себи народ који је изабрао, који ревно чини добра дела.
Бог нас овог часа прочишћава да бисмо ревно чинили добра дела, којим се побеђује цело царство таме када их чинимо у понизности.
-------
Молитва за откривање скривених рана:
Оче, молим те у моћно име Исусово, опрости ми за сваки дан кад нисам мислио о Теби, за свако јутро кад ниси био моја прва помисао и љубав.
Опрости ми Господе за сваку одредбу или проглас који сам донео против себе самог. Опрости ми за све чиме сам покрио и штитио своје срце.
Господе тражим да сваки писани документ и одредба донета против мене буде избрисана, и да ме Твој Свети Дух води и осветли ми сваку рану у мени која није обрађена, да бих је затворио и победио.
Оче тражим да ме испуниш понизношћу која је испуњавала Господа Исуса Христа, у моћно име Његово, Амин.