Ово је једна од ствари која нас спречава у нашем расту и сазревању у Господу Исусу Христу и нашем прихватању и разумевању ко смо ми као ново створење у Христу.
Наше одбацивање почиње још из Еденског Врта, јер је Бог створио човека да добија свој идентитет од Бога, да има Божију заштиту, да има свог Небеског Оца који га охрабрује и помаже му да се подигне кад падне. Али та чврста рука Божија је изгубљена онда када човек одлучи да крене трагање својим путевима, у областима душе, самог себе, ега.
Затим нам Реч каже да је Бог рекао: "Ако једете од плода са овог дрвета, умрећете." И када је човек јео од плода дрвета познања добра и зла, његов однос са Богом умире и његова душа и дух постају раздвојени. Бог се одваја од човека и од овог тренутка, човеков его или његов унутрашњи човек, крећу да се развијају, одвојено од Бога.
Адам и Ева су одбачени од Бога што чини да се они сада налазе на новом месту, месту заробљеништва, месту њима потпуно непознатом. Све што су они икада познавали је био Еденски Врт, место мира и љубави Божије. Сада се напрасно они налазе на месту проклетства, у суморној земљи таме, где влада онај који се противи Богу, тј. ђаво који их мрзи.
На овом месту, у човеку се развија страх, неизвесност, не знајући ни где идемо, ни шта радимо, изгубивши извор своје сигурности - Бога. Ми смо рођени у овом свету, али као што Реч каже ми долазимо из срца Божијег где нас Бог познаје још од пре постанка света. Све што се десило нама, десило се и Адаму. Не зависимо више од наше интимне заједнице са Богом, већ почињемо да сазревамо као деца. Реч каже да смо рођени у безакоњу и злу од тренутка кад смо зачети у мајчиној утроби.
Од самог почетка ово ствара бројне проблеме у нашој души. Често пута тек зачета душа још у мајчиној утроби креће да се суочава са бројним проблематичним ситуацијама, патње, бола, дезоријентације, чак и тада душа плаче како би изразила своје незадовољство - све ово ако душа није зачета у породици где влада Господњи мир и љубав.
Кад видимо да дете плаче, често пута то је због манипулације јер дете има одређену потребу, али такође често пута дете плаче из искреног очајања не знајући како друкчије да се изрази, немајући језик, не знајући како да говори. Ђаво ће ово искористити и од тог тренутка почети ужасно уништење човекове сигурности, човековог идентитета и душе те бебе.
За сотону се каже у Језекиљу 28:14 - "Био си помазани херувим заштитник, ја сам те поставио. Био си на Божјој светој гори. Ходио си усред ужареног камења."
Овде видимо да је једно од имена за сотону, херувим заштитник. Након његовог пада, та његова карактеристика "заштитника" доноси бројна изопачења јер се он човеку представља као "заштитник његове душе", очигледно, не да би га заштитиио већ да би га изоловао и контролисао. Ова "заштита" представља право заробљеништво у које човек улази, заробљеништво у њему самом.
Сада ћемо видети како се ломи човеково срце, овако ђаво долази против нас и наше душе.
Књига пророка Исаије 7:6 - "Пођимо на Јуду и растргнимо га, нападнимо га и освојимо га, и поставимо у њему другог цара, Тавеиловог сина."
Јуда, у духовном смислу, представља све нас. Ђаво каже да долази да нас терорише и растргне нашу душу у делове. Често пута смо баш то и рекли, како се наша душа и срце сломило, осећајући бол, не знајући како друкчије да опишемо стање нашег унутрашњег бића, где нас више нико не чује. Многи су као бебе напуштени, родитељи су се разводили, или су запатили невоље где неко од родитеља премине, што у великој мери утиче на човекову душу.
Константно стање страха, невоље и туге је главна капија ка заробљеништву душе. Све ово је супротно од љубави. Бог је љубав, јер нам Реч каже: "Ко год је у страху, није усавршен у љубави." Оваква врста терора је оно што ће ђаво слати у покушају да сломи човечију душу на делове које узима и одводи у заробљеништво, где може да их контролише.
Многе породице имају дивне тате који представљају очинску фигуру у домовима, и они су ти који дају идентитет деци. Мајке, са друге стране колико год волеле своју децу, не могу им дати идентитет. Ово је искључиво улога тате. Отац је тај који обликује идентитет и човекову личност од детињства. Отац је тај који, у здравом окружењу, охрабрује, мотивише и подржава дете у животу, које осећа да иза њега стоји огромна сила која га теши и помаже му у свим путевима његовим.
Када је отац одсутан, превише радећи, и мајка преузима на себе ову одговорност, мајка није у могућности да то чини јер то нити је њена функција у породици, нити Божији план за жену да обезбеди идентитет деци. Душа увек тражи очинску фигуру. Кад је ова фигура одсутна из дечијег живота, деца почињу да се осећају незаштићено и несигурно. Осећаће се пониженим, безвредним, сломљеним у својим малим срцима, без обзира на то колико их мајке тешиле.
Тада кад се дечије срце сломи, доћи ће глас ђавола који ће му рећи: "Не брини, заштити самог себе."
Извор љубави је Бог. Творац све духовне доброте је Бог. Али онај који ствара его у човеку, и његове пале природе, је ђаво. Ђаво ће покушавати да подстиче раст ега у човеку, човекову палу личност, која одмах тежи ка томе да заштити саму себе. Која каже: "Заштити се. Заштити се од мајке. Заштити се од оца. Ти можеш самог себе да заштитиш. Заштити се да би преживео. Требају ти баријере у овом окрутном свету." Ове речи које ђаво шаље у дечије срце, током живота постају права упоришта у њему. Такво дете одраста окружујући се одбрамбеним структурама, осећајући се незаштићено и несигурно. Многа деца развију аутизам, повлачећи се у себе, не желећи да деле са спољним светом, тешко стичу пријатеље, јер је "анђео заштитник" створио у њима целу структуру одбацивања.
Све ово долази из царства таме. Затим тама напада дечију душу. Тама не зна како да тражи Бога, дакле дете долази у стање збуњености не знајући како да нађе Бога, како да нађе мир и сигурност. Човек који је створен да прими љубав, прихватање, идентитет, и сигурност од Бога, сада има потребу да све ово нађе у спољашњим изворима и другим људима. Без Бога, човек почиње да Га тражи у другим људима, верујући у лажну сигурност коју му ђаво шаље. Идеја да ако не могу да примим мој идентитет и заштиту из спољашњих извора - "Ја ћу изградити самог себе да будем снажан." или обрнуто "Ја ћу изградити себе да будем слаб, и нећу знати шта да радим. Ја сам одбачен.", је идеја путева који воде у уништење.
Тама и сенке смрти над човековим животом тада стварају страх, тугу, невољу, немир који ломе човечије срце, да би га одвели и заробили у јами одбацивања. То је место пада које чини да се душа осећа све више и више одбаченом, безвредном, и бескорисном.
Видели смо у Исаији да је сврха ломљења човекове душе и срца, да ђаво постави "Тавеиловог сина" за цара посред њега. Име Тавеило значи бескористан. Тако се човек осећа, јер осећа да је далеко од Бога, јер му је душа сломљена, а за Царство Божије нам треба стабилно целовито срце, поново уједињено са Богом, душа која је обновљена.
Сада ћемо видети како овај пад у одбаченост почиње.
Почиње са опадањем , са развијањем ега, са развијањем наше "унутрашње личности" или "унутрашњег света", који је далеко од Бога. Ово је резултат понижавања, увреда, напуштања, сваљивања кривице на нас, ноћних мора, застрашивања и плашења деце кроз песме и игре. Дугорочно, све ово ствара одбрамбене структуре у човеку, јер овде он долази у стање где спољни свет, људи, љубав, не могу да допру до њега. Ово ствара осећај одбачености који ће све више расти у човеку и чинити да се он осећа као да све више тоне и тоне у јаму одбацивања.
Овде видимо појаву показатеља који нам о томе јасно говоре. То су: лагање, порицање, избегавање. Врло је важно разумети да човечији его, или моје унутрашње ја, је под директним утицајем сила таме, и он није у могућности да прими Божију Истину, већ прима лажи ђавола. Лаж је све оно што ђаво каже да јесмо. Ђаво каже да смо слаби, безвредни, да не можемо, да смо одбачени, да нас нико не воли. Ђаво нас увек и само оптужује, доносећи нам срамоту и кривицу, угњетавање и уништење, потцењујући ко смо ми. Божији глас, који је глас истине, ће нас увек храбрити и подизати, никада нас неће понижавати, већ увек искупљивати, увек разазнавајући оно највредније у нама. Бог нас је створио да будемо величанствени и лепи, испуњени даровима и оснажени у моћи. Небески план за наш живот је величанствен, пун ауторитета и власти који су нам предати, пун мудрости и знања. Створени смо да будемо величанствени. Овде препознајмо да долази ђаво и уклања из човека све што му је Бог припремио, градећи око човека пребивалиште од лажи, чинећи да човек верује да је нешто што није.
Послушајмо сада у дубоко у свом срцу: Ђаво није онај који нас је створио, Бог нас је створио. Бог је тај који зна наше име још од пре постанка света. Од утробе мајчине познао нас је. У Богу смо прихваћени, у Богу смо вољени.Али видимо да у нашим животима долази ђаво градећи своје лажи око нас. Прво што треба да препознамо је да живимо у нечему што није истина. Ако смо деца Божија, или на путу да то схватимо и постанемо, знајмо да нас сада Бог води путем нашег искупљења и спасења. Препознајмо да живимо у лажном идентитету. Мислио сам да треба да идем у школу да бих стекао знање, мислио сам да морам да радим својим рукама да бих преживео, да носим све ове претешке јармове и терете живота. Ово је само део нашег одгоја да бисмо постали очајници. Ово нисмо ми. Ово је део свега што је ђаво сковао против нас, али данас ћемо научити како да повратимо наш небески идентитет.
Прва ствар коју морамо да схватимо је улазак у јаму одбацивања, је кроз целу структуру лажи коју је ђаво формирао у мени. Пошто не знамо како да се разрешимо ових лажи. Погледајмо шта се десило Адаму и Еви, ђаво им је рекао: "Лаже Бог, него ће вам се отворити очи и постаћете као богови." Они су поверовали, јели од плода са дрвета познања добра и зла, и НИСУ постали као богови. Сада се морамо разрешити ове лажи. Они су овде морали да прихвате да нису као богови и зато је ђаво почео у човеку да ствара его на темељу лажи, који расте у његовој унутрашњости.
Људи који су одбачени имају веома јак его, који им говори: "Не, ти си јако слаб. Не, ти не можеш. Не, ти ништа не вредиш." Проблем је што је его веома јак и не жели да се преда истини, јер је човек био малтретиран, издат, јер су га лагали и понижавали изнова и изнова - толико снажан да чини да се човек осећа слабим. Снага ега се налази у томе што се он не предаје истини. Важно је разумети да свака одбачена особа има его, или моје унутрашње ја, коме је изузетно тешко да се преда Божијој љубави и истини. Када ово препознамо у себи, тада креће мој пут ослобођења, јер смо веровали у многе лажи, а највећа од њих је: "Постаћете као богови. Све можете сами чинити." Ово није истина, ми ништа не можемо чинити сами од себе. ПОТРЕБНО НАМ ЈЕ ДА НАШ ДУХ БУДЕ У ЈЕДИНСТВУ СА БОГОМ, А НАША ДУША ПРЕДАТА БОГУ.
Да утврдимо: Душа одбачене особе је душа која је учвршћена у томе да се не преда Богу. Бунтовничка душа коју штити "анђео заштитник" тј. ђаво, која је без могућности да прими Божију љубав, док не приђе Исусовом Крсту.
Лаж је та која ће нас водити у порицање. "Ја сам савршен. Све је под контролом. Све је у реду.", каже човек који уништава све око себе и понижава друге да би себе истакао. Екстремни случајеви овога су мушкарци који су блудници, прељубочинци и женскароши. Њихово понашање потиче од одбацивања, јер су поверовали у лаж да би био мушкарац мора да има много жена. Нешто у њима им говори "Мораш да се докажеш. Мораш да будеш виђен са пуно жена јер у супротном ћеш изгубити свој положај као мушкарца. Бићеш безвредан." Све ово долази од ђавола, то је лаж и грех, и представља јаму уништења која делује у човеку. Овакви људи, и мушкарци и жене, у себи носе велико одбацивање, они траже да на било који начин увек буду прихваћени, тако што се на пример подвргавају разним "естетским" операцијама и захватима да би били физички "лепи" попут лажних слика које гледају, да би као коначни циљ били прихваћени.
Насупрот томе када знамо ко смо заиста у Богу, не морамо да се поредимо са другима нити уништавамо било кога. Знамо да заузимамо јединствено место у универзуму, које нам је од Бога дато и исказујемо дубоку захвалност на томе.
Овде ћемо видети да на путу лажи, порицања и избегавања, две врсте погрешно схваћених личности се појављују: 1. Личност Еве, и 2. Личност Адама.
Сви они који су прељубочинци, промискуитетни, блудници су личност и идентитет Еве. "Урадићу све што тражиш, само да ме не одбациш. Пружићу ти све, даћу ти сво своје богатство, даћу ти своју невиност, само ме не одбацуј." Ово је личност Еве која је поверовала у лаж да је постала бог.
Личност Адама је супротна - "Ја нисам крив ни за шта, ти си крив/крива за све. Моји родитељи су криви за све."
Прељубочинство и курварство су део порицања, верујући у лажи, где ће човек поверовати у било шта. Људи лажу нас, затим ми почнемо да лажемо све друге. Зашто? Јер смо ушли кроз лаж и страх. Затим страх почиње да контролише наш живот. "Напустићеш ме. Изгубићу ово или оно. Ако се предам Богу, шта ћу ја имати? Ако верујем Богу изгубићу оне које "волим"." Ово није љубав, нити нас Бог води. У процесу човековог уништења, лагање игра велику улогу, јер човек верује у лаж и лаже да би заштитио свој его, јер је его одбачених особа веома јак. "Измислићу било какав изговор. Слагаћу, само да се не прича лоше о мени. Само да будем прихваћен." Ова поноситост/гордост одбаченог ега постаје човеков највећи проблем.
Погледајмо сада у избегавање или утају. Када је човек ушао у лаж, када је ушао у порицање, сада улази у избегавање јер не може да поднесе лаж и оно што му се дешава, не може да поднесе сво ово силно одбацивање које утиче на њега. Јер све оно што осећа у себи креће да привлачи око себе.
Човек је у духовном свету, попут антене онога што одашиље око себе. Ако смо антена Божије Светлости, доносићемо светлост, љубав бићемо окружени са људима пуним вере. Али ако смо антена лажи, бићемо окружени лажљивим људима, издајницима, онима који желе да нас понизе.
Све ово сада ствара велики бол, јер дубоко у човеку, ђаво му је рекао да је човек као бог, али он види да није. Сада човек осећа потребу да побегне - а како ће то да учини? Покушаће да побегне кроз прељубочинство, кроз наркоманију, кроз алкохолизам, кроз лекове, кроз цигаре, порнографију, кроз стварање имагинарних ликова и удвојених личности у себи - биће једна особа овде, друга особа тамо.
Милиони и милиони људи данас су у одбацивању које није разрешено. Њихов его није предат Богу, да би им Он помогао да изађу из одбацивања.
Погледајмо у наставку следећу грану одбацивања, а то је земља заборава. Човек је поверовао у лаж и ђаво му је рекао: "Не, то је зато што те нико не воли, то је зато што си напуштен. Родитељи су те напустили, одрастао си сам. Водили су те у чуваоницу. Нико ти није говорио лепе речи. Нико те није подржавао." Човек почиње да се крије и повлачи дубоко у себе, и ђаво га заробљава у оно што зовемо земљом заборава. Реч каже у Псалму 88:12 - "Да ли ће се у тами обзнанити чуда твоја, у земљи заборава праведност твоја?" Ова врста ропства обично наступа због неправде, зато каже "Да ли ће се..?" Наравно да хоће, јер Бог долази и спашава нашу душу из свих ових места, да би праведност била успостављена у нашим животима. Сведочанство наших браће и сестара у Христу који су имали прилике да буду сарадници на спашавању људских душа из ове области ропства сведоче да је улазак у ову духовну област попут уласка у густ слој стене, без могућности да се види и чује. Област потпуне изолације. Особа се осећа као да не постоји. Људи нас не виде, не чују, заборављају, заиста као да не постојимо. Све ово је тежак осећај у души, да се човек осећа као да је безвредан. Они који су у "целибату" се налазе у овој области ропства, јер су прибегли овде као покушај да побегну од других, да се заштите.
Сетимо се да Господ Исус Христ има кључеве од смрти и гроба, да отвори све наше области ропства, све наше тамнице, затворе, јаме. Он је дошао да зароби заробљеништво и изведе на слободу све заробљене душе. Зато од данас креће потпуно ослобођење нашег живота.
Следеће након земље заборава, је самоћа, усамљеност или самовање. То је изолација. Многи људи који нису у стању да комуницирају са другима, нити стичу пријатеље, бирају да живе усамљено и изоловано. Уместо да схвате да можда говорништво није њихов дар, јер нас је Бог створио да живимо у заједници, да имамо пријатеље. Они се изолују, живе сами, прекидају све везе. Веома је важно да имамо везе, будемо повезани са много других људи, јер су све оне повезане са нашом судбином коју нам је Бог одредио. Тело Христово мора бити сједињено у сваком делу. Ако откинемо своју руку и оставимо је, она ће умрети - исто се дешава када се изолујемо од Тела Христовог, од Његове заједнице, да бисмо били увек сами. Патићемо од недостатка духовних витамина љубави, савета, пријатељства, чињења дела љубави једни према другима.
Још једно од места у земљи заборава, зове се лавиринт очајања и збуњености. На овом месту, душа креће очајнички да тражи излаз, вртећи се у круговима, налазећи се закључана попут заробљеног лава. Душа овде такође ствара алтернативне личности, формуле, путање, излазе, али дубоко у себи поново се налазе у истом лавиринту где се враћају на исте ствари поново и поново. Све ово неизбежно доводи до великог очајања које даље води у депресију, смрт, и самоубиство. Када је душа у потпуном очајању она тражи излаз, не у Богу, већ у смрти. Важно је никад не прихватати смрт, јер у Богу нема смрти већ само живот и то живот у изобиљу.
Још једна грана одбацивања је бол. Човек улази кроз лаж, и један од начина да побегне или се дубље закопа је додавањем све више и више бола. Лагање, порицање и избегавање/утаја су централни, а овде видимо да је бол лажни облик човекове снаге. У овој грани уништења видимо много већи и много бржи пад, јер се бол додаје на бол и додаје на бол и додаје на бол, да би затим овај бол проузроковао огорченост. Овде видимо да је бол блиско повезан са неопраштањем, јер човек није опростио онима који су му нанели зло, који су га повредили, малтретирали, напустили. Тада човек бира место пребивалишта своје душе, које се зове бол где се налази плач. То је бол који човека све више закопава у амбис без светлости. Бол води у уништење. Људи прибегавају самоповређивању јер кажу: "Не, људи не смеју да виде мој бол." и крваре, бивају повређивани, да би им се други смиловали, да би други сажаљевали њихову патњу. Овакви људи увек траже начин да сами себе сажаљевају, говорећи: "Смилуј ми се јер сам ти учинио ово." другим речима "Дај ми оно што ми дугујеш јер је то фер." Човек је учинио нешто и једино што је фер је да му се исплати. Ово је погрешно, људи требају да нам плате јер смо им пружили изврсну услугу, ми не морамо да патимо у болу да би други испунили своју обавезу. Човек у одбацивању и болу се понаша тако да почиње да уништава себе, желећи да други виде тај бол, и то ствара потпуно поражену личност, тражећи константно сажаљење од других.
Ово није наш дом. Данас излазимо из ових јама јер оне нису наша судбина, нити места на којима треба да се налазимо.
Поред уништења и самоуништења, ово ће створити мржњу, осветољубивост, завидност, љубомору. Реч нам каже да мрзети брата свога значи имати дух убиства. У овим гранама одбацивања, мржња и уништење долазе заједно да кроз човека науде другима. Овде човек прибегава потреби да се свети онима који су му нанели зло. На пример жена којој је срце сломљено, и била жртва обмане, издаје, силовања, ужасних ствари, почиње да жели да се свети супротном полу, над мушкарцима, за све што су јој друге особе учиниле. И обрнуто, мушкарци над женама које су их изневериле, као и за запостављање од стране њихових мајки, и многе друге ствари. Многи мушкарци заузимају став "мачо" мушкараца, јер су им њихове мајке нанеле много зла, зато се свете над другима. Они траже најмањи разлог да се свете, тражећи зло у другима да би их кажњавали. Почевши од првобитних лажи, избегавања, поставши женскароши и прељубочинци, повређујући жене које "желе да њих повреде", неки чак постану и убице. Већина постају моралне убице, које шетају наоколо убијајући душе жена које "иду наоколо убијајући душе мушкараца", јер им није опроштено, а један од најважнијих начина за избављење је кроз ОПРАШТАЊЕ.
Све ово су биле јаме одбацивања, и видећемо у наставку како се овај проблем одбацивања решава.
Сетимо се да су Адам и Ева пали из стања мира, из Царства Божијег где су створени да буду прихваћени, да приме Божију љубав, да буду величанствено оснажени и ојачани као Божија деца, која би имала сву власт над свим што је створено на земљи. Али кад су пали од Славе Божије, остали су без ичега, у празнини и тами. Обзиром да можемо примити љубав, прихватање и снагу из спољашњег извора који је ђаво покушао да изопачи као "анђао заштитник", једини начин да изађемо из свега овога је кроз довршено дело Господа Исуса Христа.
Бог је отворио Своје руке, и жели да нас прихвати и воли. Реч каже да смо ми прихваћени и вољени. Да чак и да нас отац и мајка оставе, ОН НАС НИКАДА НЕЋЕ ОСТАВИТИ. Да ко год дарне у нас, дарнуо је у зеницу ока Његовог. Да смо ми урезани у Његовом срцу. Реч каже: "Слушајте ме, ви који тежите за праведношћу, ви који тражите Господа. Погледајте стену из које сте исклесани и дубоку јаму из које сте ископани." (Исаија 51:1). Божија љубав је дата да свако ко поверује у Њега може бити избављен из јаме очајања и ући у спасење. На крсту на Голготи, он је понео сво наше одбацивање, Он је тај који је невин био урачунат у грешнике и одбачен, понижен, малтретиран, претрпео свирепо иживљавање. Душа Господа Исуса Христа је на делиће сломљена, од стране оних који су га прогонили и омрзли. Говорили су му да је он ђаво, а Он није напустио Своје Божанство да би се многоструко умањио попут човека да би им био људски цар, већ да би као човек био понижен, да би му се пљувало у лице, ударан, бичеван и убијен за сав наш грех и одбацивање.
У изласку из јаме одбацивања, прво на шта наилазимо је жртва Господа Исуса Христа на Крсту.
Раније смо поменули да је его одбачених људи, изузетно бунтован, који не попушта, јер жели да пати, јер жели да манипулише, јер жели да контролише кроз свог "анђела заштитника", али на том путу нема изласка. Или предамо своје срце, или предамо своју вољу. Или предајемо свој его на Крсту са Голготе, или настављамо живот у одбацивању. Ова врата су увек пред нама, ово је узак пролаз, и потребно је да напустимо сав свој бол и оставимо га иза себе. Потребно је да опростимо свима који су нам нанели зло. Потребно је да много пута ОПРОСТИМО БОГУ што смо рођени у условима у којим смо рођени, јер ми и наша душа кривимо Бога за ово. ИЗЛАЗ ЈЕ КРОЗ ОПРАШТАЊЕ И НАПУШТАЊЕ И УНИШТЕЊЕ НАШЕГ ЕГА, НАШИХ СТАВОВА, НАШЕГ БУНТОВНИШТВА, УНИШТЕЊЕ ТОГ "АНЂЕЛА ЗАШТИТНИКА" СА КОЈИМ СМО СЕ ЗДРУЖИЛИ КОЈИ ЈЕ КОНТРОЛИСАО НАШЕ ЖИВОТЕ ПРЕДУГО.
-------
МОЛИТВА ЗА ИЗЛАЗАК ИЗ ЈАМА ОДБАЦИВАЊА И НАПУШТЕНОСТИ
МОЛИМ СЕ ОВОГ ЧАСА ДА КРСТ СА ГОЛГОТЕ ПОСТАНЕ СТВАРАН У МОМ ЖИВОТУ. ОЧЕ, У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО, ТРАЖИМ ДА ОТКРИВЕЊЕ КРСТА БУДЕ НАДА МНОМ, ДА МИ СЕ ОВОГ ЧАСА ТВОЈ КРСТ ПОКАЖЕ, КАКО БИХ ВИДЕО СВЕ ОНО ШТО СИ УЧИНИО ЗА МЕНЕ, СВЕ ОНО ШТО ЈЕ ЗАПИСАНО У
Исаији 53:2-3 - "Он ће се пред народом појавити као младица и као корен из безводне земље. Нема достојанствен лик, нити га краси лепота, и кад га погледамо, то није човек каквог бисмо желели. Био је презрен и људи су га избегавали, човек који је знао за бол и који је видео шта је болест. Окретали смо главу да не гледамо лице његово. Био је презрен и сматрали смо га безвредним."
БОГ НИКАД НИЈЕ ОКРЕНУО СВОЈЕ ЛИЦЕ ОД МЕНЕ. ОН МЕ И САДА ПОСМАТРА, СА РАШИРЕНИМ РУКАМА И ОТВОРЕНОГ СРЦА. ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ЈА ЖЕЛИМ ДА ПРИХВАТИМ ТВОЈУ ЉУБАВ, ЈА ТИ ПРЕДАЈЕМ СВАКИ ДЕО СЕБЕ КОЈИ ЈЕ ОДБИЈАО ДА ПРИМИ ЉУБАВ, КОЈИ НЕ ЗНА КАКО ДА ПРИМИ ЉУБАВ. ПРЕДАЈЕМ И СТАВЉАМ ПРЕД ТЕБЕ ОВОГ ЧАСА, ЈЕР СВИМ СРЦЕМ ЖЕЛИМ ДА МЕ ПРЕОБРАЗИШ. СРЦЕ МИ ЈЕ СЛОМЉЕНО ГОСПОДЕ. ЈА НИСАМ ВЛАСНИК СВОГ СРЦА, АЛИ САДА ГА УЗМИ И ПРОБИЈ СЕ У МОЈЕ УНИШТЕНО СРЦЕ ЈЕР ГА ПРЕДАЈЕМ ТЕБИ У ПОТПУНОСТИ. СА СВИМ УВРЕДАМА, СА СВОМ МРЖЊОМ, НЕПОШТОВАЊЕМ, БОЛОМ, НЕПРАВДОМ, СА СВИМ СВОЈИМ СЛОМЉЕНИМ ДЕЛИЋИМА. СВАКИ ДЕЛИЋ СВОГ СРЦА ПРЕДАЈЕМ ТИ ОВОГ ЧАСА, У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО.
Исаија 53:4-12 - "Заиста, он је понео наше болести и на себе је узео наш бол. А ми смо мислили да му Бог ствара невољу, да га он удара и да га мучи. Али он је био прободен за наше преступе, био је сломљен за наше грехе. На њему је била казна ради нашег мира, и због рана његових нама је излечење дошло. Као овце сви смо лутали, свако је ишао својим путем, а Господ је на њега ставио преступе свих нас. Тлачили су га, а он је дозвољавао да га муче и није отворио своја уста. Одвели су га као јагње на клање. Као нема овца пред онима који је стрижу, није отворио своја уста. Ускраћен му је био праведан суд, и зато је погубљен. Ко ће се бавити појединостима о његовом пореклу? Јер је истргнут из земље живих. Кажњен је за преступе мог народа. Одредили су му гроб међу злочинцима, а кад је умро био је међу богатима, иако није учинио никакво зло нити се превара нашла у његовим устима. Господу је било по вољи да га сломи, он га је учинио болесним. Боже, ако даш душу његову као жртву за преступ, он ће видети своје потомство и продужиће своје дане. Његовом ће се руком остварити оно што Господ жели. Због патње своје душе он ће видети плодове труда свога и биће задовољан њима. Својим ће знањем мој праведни слуга многима донети праведност, и њихове преступе узеће на себе. Зато ћу му дати део с многима, и делиће плен с моћнима, јер је своју душу предао смрти и био је убројан међу преступнике. Понео је грехе многих и заузимао се за преступнике.”
СЛАВА БОГУ! ГОСПОДЕ НЕКА ОВО ОТКРИВЕЊЕ КРСТА БУДЕ МОЋАН ПОЗИВ МОЈОЈ ДУШИ ДА ИЗАЂЕ ИЗ ЈАМЕ ОДБАЦИВАЊА ДАНАС, И КРОЗ КРСТ СА ГОЛГОТЕ, УЂЕ И ПРИХВАТИ ТЕБЕ. ЈЕР САДА САМ ПРИХВАЋЕН У ТЕБИ, ЈЕР САДА САМ ЗАПИСАН У КЊИЗИ ЖИВИХ, ЈЕР САДА У МЕНИ НОВИ, МОЋНИ ЖИВОТ СЕ ЗАЧИЊЕ, ДА БИ СВИ ТВОЈИ ПЛАНОВИ ЗА МЕНЕ БИЛИ УСПОСТАВЉЕНИ И ОСТВАРЕНИ У МОМ ЖИВОТУ. ТРАЖИМ ГОСПОДЕ ДА САДА ТВОЈ ДУХ СИЂЕ У НАЈДУБЉЕ ЈАМЕ ОДБАЦИВАЊА, ДА СИЂЕ КОД МЕНЕ КОЈИ САМ САКРИВЕН У ЗЕМЉИ ЗАБОРАВА, ЈЕР СЕ ОВОГ ЧАСА ЗАТВОР У КОМ САМ ЗАТОЧЕН ОТВАРА. МЕНИ КОЈИ САМ У ЈАМИ ОЧАЈАЊА, МЕНИ КОЈИ СЕ ДАВИМ У МОЧВАРИ ЛАЖИ, ПРЕЉУБОЧИНСТВА, КУРВАРСТВА, ПОТРЕБЕ ЗА БЕЖАЊЕМ, ДРОГАМА, СУПСТАНЦАМА ФАРМАЦИЈЕ, И СВЕМУ ОСТАЛОМ - НЕКА САВ ОВАЈ ДУХ ЛАЖИ КОЈИ ЈЕ ВЛАДАО НАДА МНОМ ОВОГ ЧАСА БУДЕ СВЕЗАН У МОМ ЖИВОТУ. ДУШЕ ЛАЖИ, СЛУШАЈ МЕ САДА, ВИШЕ НИКАДА НЕЋЕШ ВЛАДАТИ НАД МОЈИМ ЖИВОТОМ У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО.
ПРОГЛАШАВАМ ДА ОВОГ ЧАСА СВЕТЛОСТ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА ДОЛАЗИ У МОЈЕ СРЦЕ. ПРИХВАТАМ ИСТИНУ И ЊЕГОВ ДУХ ИСТИНЕ СЕ УСПОСТАВЉА У МОМ СРЦУ, САДА И НА СВУ ВЕЧНОСТ. ПРОГЛАШАВАМ ДА САДА ГОСПОДЕ ПОСТАВЉАШ У МОЈЕ СРЦЕ ДУХОВНИ УРЕЂАЈ КОЈИ РАЗОТКРИВА И РАЗАЗНАЈЕ СВАКУ ЛАЖ КОЈА МЕ ПОКУШАВА ДА МЕ НАПАДНЕ И ДА МЕ ОБМАНЕ И УВУЧЕ У ОВЕ ЈАМЕ.
ОЧЕ ЗАПОВЕДАМ ДА СВАКА ЈАМА У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИМ ОВОГ ЧАСА БУДЕ ОТВОРЕНА, ОВОГ ЧАСА НАПУШТАМ ОВА МЕСТА, ОВОГ ЧАСА САМ УСПОСТАВЉЕН У ОБЛАСТИМА ЦАРСТВА СВЕТЛОСТИ И ОБЛАСТИМА ЉУБАВИ. МОЈА ДУША САДА ВИДИ СЕБЕ КАКО ИЗЛАЗИ, ВИДИ СЕБЕ КАКО ИЗЛАЗИШ [МОЈЕ ИМЕ]. [ИМЕ] САДА ИЗЛАЗИШ ИЗ ЗЕМЉЕ ЗАБОРАВА, [ИМЕ] САДА ИЗЛАЗИШ ИЗ УНИШТЕЊА, [ИМЕ] САДА ИЗЛАЗИШ ИЗ БОЛА, [ИМЕ] САДА ИЗЛАЗИШ ИЗ МРЖЊЕ, [ИМЕ] САДА ИЗЛАЗИШ ИЗ ОСВЕТЕ, [ИМЕ] САДА ИЗЛАЗИШ ИЗ ОЧАЈАЊА. САДА СУ СВА ВРАТА ОТВОРЕНА, ИЗЛАЗИМ, ИЗЛАЗИМ, ИЗЛАЗИМ НА СЛОБОДУ. САДА ЈЕ МОЈА УТЕХА, САДА ПРИМАМ МАНТИЈУ РАДОСТИ КОЈА ПОКРИВА СВАКИ ДУХ ЖАЛОСТИ, ДУХ ТУГЕ, ДУХ МРЖЊЕ, ДУХ ОЧАЈАЊА. МАНТИЈА РАДОСТИ САДА ДОЛАЗИ НА МЕНЕ У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО. СЛАВА И СВЕТЛОСТ И ЉУБАВ ПРЕМА ИСТИНИ САДА ДОЛАЗИ НА МЕНЕ. ГОСПОД МЕ САДА ПРИХВАТА. СЛАВА ТЕБИ ОЧЕ, СЛАВА ТЕБИ ОЧЕ. ОТВОРЕНИХ РУКУ МЕ ПРИХВАТАШ ГОСПОДЕ НА НЕБЕСКИМ МЕСТИМА, ГДЕ ЈЕ МОЈА ДУША УТВРЂЕНА.
СВЕ ЈАМЕ ОДБАЦИВАЊА ИЗА МЕНЕ СУ ЗАТВОРЕНЕ И ВИШЕ НИКАДА НЕЋУ УПАСТИ У ЊИХ. ОНЕ ВИШЕ НИКАДА НЕЋЕ БИТИ ОТВОРЕНЕ ДА ПРОГУТАЈУ МОЈ ЖИВОТ.
САДА САМ УСПОСТАВЉЕН У СРЦУ БОЖИЈЕМ. САДА САМ УСПОСТАВЉЕН У ОЧЕВОМ НАРУЧЈУ И ПРИМАМ СВОЈ ИДЕНТИТЕТ, ПРИМАМ ИСТИНУ, ПРИМАМ ЉУБАВ КОЈА ДОЛАЗИ СА НЕБЕСА. ДАНАС МЕ ЈЕ БОГ ПРОГЛАСИО НОВИМ СТВОРЕЊЕМ У ХРИСТУ ИСУСУ.
СЛАВА ТИ И ХВАЛА ОЧЕ! СЛАВА ТИ И ХВАЛА ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ! ХВАЛА ТИ ЗА ТВОЈЕ ИЗУЗЕТНЕ ПАТЊЕ, БОЖЕ ТИ СИ СВЕ ТО ИЗДРЖАО ЗА МЕНЕ, И МОЈ ЖИВОТ ВИШЕ НИКАДА НЕЋЕ УЧИНИТИ ТВОЈУ ЖРТВУ УЗАЛУДНОМ. ЧУВАЋУ ТЕ ГОСПОДЕ КАО НАЈДРАГОЦЕНИЈИ БИСЕР. ПРЕДАЈЕМ СЕ ГОСПОДЕ ДА ИДЕМ ТВОЈИМ ПУТЕВИМА ПРАВЕДНОСТИ И ИСТИНЕ, ОД САДА У СВУ ВЕЧНОСТ. У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО, АМИН