Унутар хришћанске вере постоји значајна забуна око тога шта се дешава после смрти. Неки сматрају да после смрти сви „спавају“ до коначног суда, након којег ће сви бити послати у рај или пакао. Други верују да се у тренутку смрти људи одмах суде и шаљу на своја вечна одредишта. Трећи пак тврде да се, када људи умру, њихова душа/дух шаље у „привремени“ рај или пакао да чекају коначно васкрсење, коначни суд и коначност свог вечног одредишта...
--
Погледајмо шта нам Бог Отац говори о умирању и смрти:
[Књига о Јову 14:10] Али човек умре и савладан лежи. Кад човек земаљски издахне, где је?
[1. Самуилова 2:6] Господ смрт доноси и живот чува, у гроб спушта и подиже одатле.
[Књига Проповедникова 5:15] Као што је го изашао из утробе мајке своје, тако ће и отићи, онакав какав је и дошао. И ништа не може узети са собом за труд свој, ништа не може понети у руци својој.
[Матеј 25:46] Тако ће ови отићи у вечну осуду, а праведници у вечни живот.
[Лука 16:22-23] Једног дана просјак је умро и анђели су га однели у Аврамово наручје. А умро је и богаташ и био је сахрањен. Док је у хаду био у мукама, подигао је очи и у даљини видео Аврама и одмах до њега Лазара.
[Лука 20:35-36] ...али они који буду достојни да живе у оном свету и да васкрсну из мртвих, неће се женити нити удавати. Они више неће моћи ни умрети, јер ће бити као анђели, и биће Божја деца јер ће бити деца васкрсења.
[Јован 3:18] Ко исказује веру у Њега, неће бити осуђен. Ко не исказује веру, већ је осуђен, јер није исказао веру у име јединорођеног Сина Божјег.
[Јован 3:36] Ко исказује веру у Сина, има вечни живот. Ко није послушан Сину, неће видети живот, него Божји гнев остаје на њему.
[Јован 5:24] Заиста, заиста, кажем вам, ко чује моју реч и верује ономе који ме је послао, има вечни живот и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
[Јован 5:28-29] Не чудите се томе, јер долази час у који ће сви који су у гробовима чути његов глас и изаћи ће - они који су чинили добро у васкрсење живота, а они који су чинили зло у васкрсење осуде.
[Јован 11:11-13] То је рекао, а затим додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим.” На то су му ученици рекли: „Господе, ако спава, устаће.” Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о спавању, о сну.
[Јован 11:25-26] Тада јој Исус рече: „Ја сам васкрсење и живот. Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће. И свако ко живи и исказује веру у мене, никада неће умрети. Верујеш ли у то?”
[1. Коринћанима 15:50-54] Али ово кажем, браћо: Тело и крв не могу наследити Божје царство, нити распадљивост наслеђује нераспадљивост. Ево, говорим вам тајну: Нећемо сви заспати смртним сном, али сви ћемо се преобразити, у једном тренутку, у трен ока, на звук последње трубе. Јер труба ће затрубити и мртви ће васкрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити. Јер ово распадљиво мора да се обуче у нераспадљивост и ово смртно мора да се обуче у бесмртност. А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово смртно обуче у бесмртност, тада ће се обистинити речи које су написане: „Смрт је уништена заувек.”
[2. Коринћанима 5:6-8] Зато смо увек пуни храбрости и знамо: док станујемо у телу, нисмо код Господа, јер живимо по вери, а не по ономе што видимо. Али пуни смо храбрости и више бисмо волели да нисмо у телу и да живимо код Господа.
[1. Солуњанима 4:13-17] И не желимо, браћо, да будете у незнању у погледу оних који су умрли, да не тугујете као други, који немају наду. Јер ако верујемо да је Исус умро и васкрснуо, онда ће Бог и оне који су умрли у јединству с Исусом довести с њим. Јер ово вам говоримо по Господњој речи: ми живи, који останемо до доласка Господа, нећемо претећи оне који су умрли, јер ће сам Господ сићи с неба са заповедничким позивом, с гласом арханђела и с Божјом трубом, и прво ће устати они који су мртви у јединству с Христом. Затим ћемо ми живи, који останемо, бити заједно с њима однесени у облацима да се сретнемо с Господом на небу. И тако ћемо увек бити с Господом.
[2. Тимотију 2:11] Истините су ове речи: Ако с Њим умремо, с Њим ћемо и живети.
[Откривење 20:6] Благо оном ко има удела у првом васкрсењу, јер над њима друга смрт нема власт, већ ће они бити свештеници Господу и његовом Месији, и владаће са њим хиљаду година.
[Откривење 20:11-15] Видео сам и велики бели престо и онога који седи на њему. Пред њим су побегли земља и небо, и за њих се више није нашло места. И видео сам мртве, велике и мале, како стоје пред престолом, и књиге су се отвориле. А отворила се и једна друга књига - књига живота. И мртвима је било суђено према њиховим делима на темељу онога што је написано у књигама. И море је предало мртваце који су били у њему, и смрт и гроб предали су мртваце који су били у њима. И свакоме је било суђено према његовим делима. А смрт и гроб били су бачени у огњено језеро. То огњено језеро представља другу смрт. И ко се год није нашао записан у књизи живота, био је бачен у огњено језеро.
--
Прво, за оне који ВЕРУЈУ у Исуса Христа, Свето Писмо нам говори да се након смрти душа/дух верника узносе на небо, јер су им греси опроштени када су примили Христа као Спаситеља [Јован 3:16, 18, 36]. За вернике, смрт значи бити „далеко од тела и код Господа“ [2. Коринћанима 5:6–8; Филибљанима 1:23]. Међутим, одломци попут 1. Коринћанима 15:50–54 и 1. Солуњанима 4:13–17 описују васкрсење верника и добијање прослављених тела. Ако верници одлазе код Христа одмах након смрти, која је сврха овог васкрсења? Чини се да, док душе/духови верника одлазе код Христа одмах након смрти, физичко тело остаје у гробу „спавајући“. При васкрсењу верника, физичко тело васкрсава, прославља се и поново се уједињује са душом/духом. Ово поново уједињено и прослављено тело-душа-дух биће стање постојања верника за вечност на новим небесима и новој земљи (Откривење 21—22).
Друго, за оне који НЕ ПРИМЕ Исуса Христа као Спаситеља, смрт значи вечну казну. Међутим, слично судбини верника, чини се да и неверници одлазе на привремено место задржавања да чекају своје коначно васкрсење, суд и вечну судбину. Лука 16:22–23 описује богаташа који је мучен одмах након смрти. Откривење 20:11–15 описује све неверујуће мртве који васкршавају, суђени су пред великим белим престолом и бачени у огњено језеро. Неверници, дакле, нису послати у коначни „пакао“ (огњено језеро) одмах након смрти; већ су послати у привремено царство огњеног суда и муке. Богаташ је узвикнуо: „У мукама сам у овом огњу“ (Лука 16:24).
Након смрти, особа борави или на месту сигурности или на месту мучења. Ова царства делују као привремени „рај“ и привремени „пакао“ до васкрсења. У том тренутку, душа/дух се поново сједињује са телом, али ничија вечна судбина се неће променити. Прво васкрсење је за „блажене и свете“ (Откривење 20:6) – све који су у Христу – и они који су део првог васкрсења ући ће у хиљадугодишње царство и, на крају, у нова небеса и нову земљу (Откривење 21:1). Друго васкрсење се дешава након Христовог хиљадугодишњег царства и укључује суд над злима и неверницима „према ономе што су чинили“ (Откривење 20:13). Они, чија имена нису у књизи живота, биће послати у огњено језеро да искусе „другу смрт“ (Откривење 20:14–15). Нова земља и огњено језеро – ова два одредишта су коначна и вечна. Људи иду у једно или друго, искључиво на основу тога да ли су веровали у Исуса Христа за спасење (Матеј 25:46; Јован 3:36).
Додатно: Поједина наша браћа који су посвећени од Бога Оца и позвани да чине дела спасења у духу посредством нашег Господа Исуса Христа, тврде да у тренутку телесне смрти човекове, две силе долазе да положе право на човекову душу/дух у складу са његовим животом. С једне стране то су зле силе таме предвођене сотоном, са друге стране наш Господ Исус са својим анђелима. Међутим оно што наша браћа тврде, заиста показује бескрајну дубину љубави Божије за човека и његову вечну вољу и борбу за свакога, до последњег тренутка. Наиме, они кажу да су у духу примили сазнање и мудрост од нашег Господа Исуса да највећи број спасених који сада бораве у присуству нашег Господа Исуса Христа, заправо нису они који су се предали Христу на спасење током свог живота на земљи, већ они који су у тренутку смрти у телу, примили у духу молитву спасења од других људи који су се у том тренутку помолили за њихово спасење, на тај начин дајући нашем Господу легитимност да у последњем тренутку положи право на дух/душу умрлога.
Оно што нам наша браћа преносе јесте да се у невидљивом духовном царству молитва коју изговоримо за умрлога материјализује, и долази над његов дух/душу попут зрака јаке светлости стварајући баријеру између духа/душе умрлога и сила таме, тиме отварајући пут у последњем тренутку нашем Господу да положи право на умрлога који задобија спасење и бива испраћен у присуство Господње. Бићете прилично изненађени кога ћете све затећи Царству Небеском посредством бескрајне благодати, милосрђа и љубави Бога Оца нашег Господа Исуса Христа. Са вером и надом, Амин браћо!
--
Молитва Спаса за Тек Умрле
Боже Оче, у моћно име Исусово долазим пред тебе и молим се за [Име]...
Господе Исусе Христе, Царе над царевима, коме је дата сва власт на небесима и земљи, Ти си помоћ када је то најпотребније. Молим те пожури и брзо дођи до [Име] духа/душе, помози му и заштити га од зла које у овом тренутку иде да га прождере. Ако ли још има наде за њега, покриј га Својом Крвљу, запечати Својим Духом и сакриј га под Своје крило.
Помози му како би задобио спасење и с Тобом вечно живео, не посредством његових смртних дела већ посредством његовог покајања, Твоје праведности и вере у Тебе овога тренутка. У моћно име Твоје, Амин.