Приче Соломонове 4:20-24 - Сине мој, пази на речи моје. Пригни ухо своје поукама мојим. Нека ти не одлазе од очију. Чувај их усред срца свога. Јер су живот онима који их налазе и здравље целом телу њиховом. Више од свега што се чува, чувај срце своје, јер из њега извире живот. Одбаци од себе покварен говор, и преварне усне удаљи од себе.
Филибљанима посланица 4:1 - Зато, браћо моја вољена за којом чезнем, моја радости и мој венче, вољени моји, будите непоколебљиви у Господу, како сам вас и упутио.
Филибљанима посланица 4:4-7 - Увек се радујте у Господу. И опет кажем: Радујте се! Нека ваша разумност буде позната свим људима. Господ је близу. Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и усрдним мољењем са захваљивањем изнесите своје молбе Богу. И Божји мир који превазилази сваки ум чуваће ваша срца и ваше мисли преко Христа Исуса.
1. ШТИТИМО СРЦЕ - Чувамо своје срце
2. РАДУЈМО СЕ - Нека радост увек пребива у срцу
3. НЕ БРИНЕМО СЕ НИ ЗА ШТА - Не идемо за бригама и мислима ума / овог света
РАДОСТ је та која се директно повезује са нашим духом. Из духа долази мир који ће ОБУХВАТИТИ НАШЕ СРЦЕ И НАШЕ МИСЛИ. Све док су мисли и срце раздвојени - молитва је немоћна.
Филибљанима посланица 4:8 - На крају, браћо, што је год истинито, што је год племенито, што је год праведно, што је год чисто, што год подстиче на љубав, што је год похвално, што је год честито и што је год хвале вредно, о томе размишљајте.
Они који се моле без радости, који су у очајању - моле се у беспомоћност. Ту су ум и срце раздвојени. Ум говори сваку бригу и све ружно што ће се десити и молитва се подиже из овог места немоћи. Потребан нам је живот који оснажује молитву. Тај живот потиче из срца.
Раздвојеност између ума и срца је смрт. Кућа подељена против себе неће опстати.
Друга посланица Коринћанима 7:10 - Јер жалост која је у складу са Божјом вољом подстиче на покајање које води у спасење, због чега не треба жалити, а жалост својствена овом свету доноси смрт.
Жалост у својој сржи је грех, а грех је све оно што нас раздваја од Бога. Жалост, туга, патња, мука, несигурност које води у смрт - је грех. Све мисли које чујемо преко вести и стварају нам бригу и стрес, чине да наш ум производи вихор зла који нас води у смрт.
Кад човек користи речи смрти - на њега долази страх који проузрокује стрес који блокира духовни вентил у човечијем срцу који даје живот. Тако човек сам над собом проглашава смрт. Овај духовни вентил у центру нашег срца отвара се помоћу радости. Кад је отворен, можемо примити откривења и силу Божију у нашем бићу.
Како да вентил увек буде отворен? Радост. Кад год смо радосни у Господу вентил се отвара, и наш дух улази у Царство Божије.
Како ући у радост кад нас наш ум издаје свим негативним мислима? Променимо начин на који видимо то што видимо. Усредсредимо се на савршену љубав којом нас Бог воли. Толико нас воли да је дао Свог Јединородног Сина за нас. Уронимо у ове речи и у љубав Божију кроз захвалност. Захваљујући се Господу, улазимо у ту тврђаву Његове радости, испуњавајући се њоме, да би наша радост била потпуна.
Радикално променимо начин размишљања - ШТА ЈЕ ТО ШТО ОВА ОСОБА ПОЗИТИВНО РАДИ? Већина хришћана, кад дође невоља, забораве на Божију љубав.
Радост и љубав почиње да уједињује наш ум и срце тако да постају једна јединствена целина. Сада ће многе величанствене ствари од Бога почети да се дешавају у нашим животима.
Погледај Текст [Тврђава Радости]