Подневши највећу жртву посредством највеће љубави, Господ Исус Христ је својом смрћу у телу на крсту потпуно испунио Очев план спасења.
Разумевање начина окрутног рањавања Његовог људског тела и потпуне деформације Његовог људског лика, до мере непрепознатљивости, је оно што нас уводи у дубоко сажаљење, али не у сажаљење које води у тугу, већ у ону врсту сажаљења која нас уводи у дубоко покајање, а истинским покајањем у слободу од ропства греху, као и радост у бескрајној љубави коју Бог осећа за сваког од нас.
[Књига пророка Исаије 53:4-5] Заиста, он је понео наше болести и на себе је узео наш бол. А ми смо мислили да му Бог ствара невољу, да га он удара и да га мучи. Али он је био прободен за наше преступе, био је сломљен за наше грехе. На њему је била казна ради нашег мира, и због рана његових нама је излечење дошло.
[Јеванђеље по Јовану 1:29] Сутрадан је угледао Исуса како долази к њему и рекао је: „Ево Јагњета Божјег које односи грех света!
[Римљанима посланица 5:8] А Бог нам је показао своју љубав тако што је Христос, док смо још били грешници, умро за нас.
[Прва Петрова посланица 2:24] Он је у свом телу понео наше грехе на дрво, да бисмо прекинули с гресима и живели за праведност. „Његовим сте ранама излечени”.
Имајмо на уму браћо, и нека нам ово буде на истинску спознају дубине Божије љубави према човеку: Сваки грех који човек чини, представља рањавање, пробадање, наношење бола и патње Христу Исусу.
[Римљанима посланица 6:23] Јер плата за грех је смрт, а Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа.
Са сваким својим грехом, копљем смо проболи нашег Господа, који је послат да чист и без мане, стане између човека и Бога, и прими на себе наше грехе као ударце, који је "Јагње заклано од постанка света" као жртва за наше преступе, како би нас помирио са Богом.
Који то Бог жртвује самог себе за спасење свог народа и помирење свега на небесима и земљи?
У Његовим ранама, наше име и име нашег греха стоји. Сваким нашим грехом, ранили смо нашег Господа, онога преко кога смо љубављу Божијом створени.
О томе како је заиста патњом и окрутним мукама потпуно и незамисливо промењен људски лик нашег Господа Исуса Христа, сведочи следећи стих:
[Књига пророка Исаије 52:14] Као што су се многи чудили гледајући га његов изглед је био промењен више него иједном другом човеку, и његов достојанствени лик више него икоме од људских синова.
Да се те исте ране не би нашле на нама, да ми не бисмо били проклети, ударани, пробадани, сломљени, разапети, одбачени, вечно уништени. Христ Исус је уместо нас узео нашу казну и смрт, био разапет и убијен, и умро најтежом смрћу, којом смо ми требали умрети због својих преступа и безакоња. А све то да бисмо по вери у Спаситеља, у дело бескрајне Божије љубави и жртве, незаслужене благодати и милости, били оправдани по вери.
[Римљанима посланица 5:1] Дакле, пошто смо због вере проглашени праведнима, останимо у миру с Богом преко нашег Господа Исуса Христа...
[Ефесцима посланица 2:8] Том благодаћу спасени сте по вери. И то није ваша заслуга - то је Божји дар. Зато је из тих истих рана потекло обиље милосрђа које нам је указано. Светом и моћном крвљу Господа Исуса Христа, опрани смо од сваког греха, да бисмо примили у себе Духа Бога Живога.
[Прва посланица Коринћанима 6:11] А неки од вас били су такви, али опрани сте, посвећени сте, проглашени сте праведнима у имену нашег Господа Исуса Христа и Духом нашег Бога.
[Ефесцима посланица 1:7] Преко њега, његовом крвљу, ослобођени смо откупнином, опроштени су нам преступи по богатству његове благодати.
[Колошанима посланица 1:19-20] Јер је Божја воља била да сва пунина пребива у њему и да преко њега - успоставивши мир његовом крвљу проливеном на крсту - помири са собом све, било на земљи било на небесима.
--