Подневши највећу жртву посредством највеће љубави, Господ Исус Христ је својом смрћу у телу на крсту потпуно испунио Очев план спасења.
Разумевање начина окрутног рањавања Његовог људског тела и потпуне деформације Његовог људског лика, до мере непрепознатљивости, је оно што нас уводи у дубоко сажаљење, али не у сажаљење које води у тугу, већ у ону врсту сажаљења која нас уводи у дубоко покајање, а истинским покајањем у слободу од ропства греху, као и радост у бескрајној љубави коју Бог осећа за сваког од нас.
Књига пророка Исаије 53:4-5 - Заиста, он је понео наше болести и на себе је узео наш бол. А ми смо мислили да му Бог ствара невољу, да га он удара и да га мучи. Али он је био прободен за наше преступе, био је сломљен за наше грехе. На њему је била казна ради нашег мира, и због рана његових нама је излечење дошло.
Јеванђеље по Јовану 1:29 - Сутрадан је угледао Исуса како долази к њему и рекао је: „Ево Јагњета Божјег које односи грех света!
Римљанима посланица 5:8 - А Бог нам је показао своју љубав тако што је Христос, док смо још били грешници, умро за нас.
Прва Петрова посланица 2:24 - Он је у свом телу понео наше грехе на дрво, да бисмо прекинули с гресима и живели за праведност. „Његовим сте ранама излечени”.
Имајмо на уму браћо, и нека нам ово буде на истинску спознају дубине Божије љубави према човеку: Сваки грех који човек чини, представља рањавање, пробадање, наношење бола и патње Христу Исусу.
Римљанима посланица 6:23 - Јер плата за грех је смрт, а Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа.
Са сваким својим грехом, копљем смо проболи нашег Господа, који је послат да чист и без мане, стане између човека и Бога, и прими на себе наше грехе као ударце, који је "Јагње заклано од постанка света" као жртва за наше преступе, како би нас помирио са Богом.
Који то Бог жртвује самог себе за спасење свог народа и помирење свега на небесима и земљи?
У Његовим ранама, наше име и име нашег греха стоји. Сваким нашим грехом, ранили смо нашег Господа, онога преко кога смо љубављу Божијом створени.
О томе како је заиста патњом и окрутним мукама потпуно и незамисливо промењен људски лик нашег Господа Исуса Христа, сведочи следећи стих:
[Књига пророка Исаије 52:14] Као што су се многи чудили гледајући га његов изглед је био промењен више него иједном другом човеку, и његов достојанствени лик више него икоме од људских синова.
Да се те исте ране не би нашле на нама, да ми не бисмо били проклети, ударани, пробадани, сломљени, разапети, одбачени, вечно уништени. Христ Исус је уместо нас узео нашу казну и смрт, био разапет и убијен, и умро најтежом смрћу, којом смо ми требали умрети због својих преступа и безакоња. А све то да бисмо по вери у Спаситеља, у дело бескрајне Божије љубави и жртве, незаслужене благодати и милости, били оправдани по вери.
Римљанима посланица 5:1 - Дакле, пошто смо због вере проглашени праведнима, останимо у миру с Богом преко нашег Господа Исуса Христа...
Ефесцима посланица 2:8 - Том благодаћу спасени сте по вери. И то није ваша заслуга - то је Божји дар. Зато је из тих истих рана потекло обиље милосрђа које нам је указано. Светом и моћном крвљу Господа Исуса Христа, опрани смо од сваког греха, да бисмо примили у себе Духа Бога Живога.
Прва посланица Коринћанима 6:11 - А неки од вас били су такви, али опрани сте, посвећени сте, проглашени сте праведнима у имену нашег Господа Исуса Христа и Духом нашег Бога.
Ефесцима посланица 1:7 - Преко њега, његовом крвљу, ослобођени смо откупнином, опроштени су нам преступи по богатству његове благодати.
Колошанима посланица 1:19-20 - Јер је Божја воља била да сва пунина пребива у њему и да преко њега - успоставивши мир његовом крвљу проливеном на крсту - помири са собом све, било на земљи било на небесима.
--
Бог је био преплављен неутољивом љубављу према целом свету. Због ове љубави, Исус је умро мучном и понижавајућом смрћу. Био је претучен, а длаке су му почупане са лица. Круна од трња му је била увијена око главе, пробадајући крвне судове тако да му је крв лила из главе. Био је претучен и бичеван бичем са девет репова: бичем са девет нити које су често садржале комадиће метала, костију и стакла. Ране на његовим леђима нису биле од модрица или крваве коже. Његово месо је дивљачки кидано са његових леђа, а мишићи и кости су остављени потпуно огољеним. Након тога, кожа и мишићи који су још увек били причвршћени за његово тело висили су налик на траке од меса.
На та леђа су му затим положили крст, приморавајући Га да га сам носи. Док је вукао овај крст, тежина је притискала његово рањено тело, иверје од дрвета Га је додатно пробијало. Када више није могао да га носи, крст је дат другом, али Исус је био приморан да препешачи преосталу удаљеност до Голготе. Дехидрирао је. Док је ходао, крв која му је непрестано капала у очи изазивала је јако печење, а месо на његовим леђима било је потпуно огољено. Он је то учинио за вас!
Голгота је брдо поред депоније изван града Јерусалима. Место запуштености, ужаса, одбачености. На тој Голготи, где је Исус разапет, положили су његово голо тело на крст. Његову одећу су разделилиу међу собом. За све оне који су икада били силовани, у овом тренутку, Исус је осетио ту срамоту. Прибили су га на тај крст, забијајући ексере у главне нервне жиле. Забили су један ексер кроз обе Његове ноге. Његове ноге нису смеле да висе право надоле, већ су биле фиксиране тако да су му колена била савијена под углом од четрдесет пет степени, што јеизазивало јаке и мучне грчеве у бутинама. Мишићи су му се уморили за неколико минута, али је био остављен у животу сатима.
На крсту је смрт наступила гушењем. У положају у којем је Исус био прикован за крст, било је немогуће дисати. Положај распећа је довео до тога да су му плућа била максимално надувана ваздухом. Морао је да се бори да издахне. Исус је морао да вуче леђа горе-доле по дрвеном крсту сатима пре него што је издахнуо последњи дах. Да би извукао своје израњавано тело уз крст, морао је да се подижена ноге, због чега су му се руке увијале око ексера који су били забијени уњегове жиле. Распеће је поставило тело у такав положај да су се зглобови руку полако ишчашили како је жртва патила. Док се Исус приближавао смрти, све његове кости су биле ишчашене, додајући буквално центиметре дужини његових руку. Он је ово учинио за вас!
Са лицем изобличеним до непрепознатљивости, Исус је вапио Оцу: „Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?“ Патио је од најдубљег осећаја одбацивања јер када је постао грех због нас, морао је бити напуштен од стране свог Оца на небу. На крају, унутрашње компликације настале услед распећа парале су Исусово срце. Када су војници проболи његов бок, потекла је крв и вода. Исус је умро сломљеног срца због нас. Умро је да бисмо ми могли живети, не само вечно, већ у изобиљу. Умро је да би нам дао сам Божји живот. Он је прихватљива жртва – једина жртва коју ће Бог прихватити за наше грехе.
--
Пре распећа у телу, Исус је морао да прође кроз распеће Његове Душе, јер ту је место боравка и зачетка сваког греха.
Да би се ово боље разумело, мораммо схватити да је Исус био веома усамљен када је дошао овде на Земљу. Није имао никога са ким би поделио оно што је осећао у свом срцу. Нити је могао да подели велике и моћне ствари које ће доживети са Оцем.
Ниједан од Његових ученика, чак ни Јован, Његов Вољени, није могао да разуме и утеши Исусову душу, због чега се Он увек повлачио да буде сам са својим Небеским Оцем. Он је био Исусова радост, Његова пунина и Онај који му је пружао најлепше тренутке, испуњавајући га снагом и мудрошћу. Бог је био Онај који је увек био са Њим и називао Га: "Син мој којег волим веома много, који ми је сва радост.”
Сваке ноћи, док је Исус узносио свој Дух к Оцу, небеса су се радовала јер би се Он представио пред Оцем пун светости и лепоте, победивши сав грех и зло тог дана, баш као што је и нама потребно. Отац је био испуњен радошћу сваки пут када би Га видео, док је с Њим делио шта Исус треба да ради и говори сваког дана. Проводио је целе ноћи у дубоком заједништву са Богом, уживајући у најдубљој љубави коју су имали једно према другом. Међутим, те ноћи у Гетсиманском Врту, све ће се променити. И оно са чиме ће се суочити обузело га је највећом тугом.
Јеванђеље по Матеју 26:36-38 - Тада дође Исус с њима у село које се зове Ге Шемоним и рече ученицима: „Изволите, сeдите овде док ја одем тамо и помолим се.” Са собом је повео Петра и двојицу Зеведејевих синова, па је почео туговати и бринути. Тада им рече: „Моја душа тугује. До смрти останите овде и бдите са мном.”
Каква је била та велика туга да је Исус чак замолио Оца да му уклони ту чашу од Њега?
Те ноћи, требало је да понесе грех целог човечанства на себи. То је значило да се Исус морао поистоветити са њима тако што ће на себе ставити најгнусније маштарије које човек може да измисли. То је морало бити истинито. Ношење грехова људи значи да је Његова душа морала да апсорбује грех целог човечанства, да би био осуђен као најомраженији од свих људи.
Грех је најгнуснија издаја, у којој човек бира сотону уместо Бога, ђаволске путеве уместо Очевих. Исус је из прве руке видео како је грех био бодеж који је секао Очево срце до сржи. А сада је морао да учини исто и да се појави пред својим вољеним Оцем, обучен у прљавштину, смрдећи на прљавштину, са лицем преображеним грешним кежењем и очима испуњеним злобом и презиром према Свевишњем.
Исус је морао да постане најгнуснија гнусоба за свог Оца и да заузме место најгорих убица, силоватеља, сатаниста, ругача и оних који хуле на Божје име. Морао је да растргне Очево срце у болу. Била је то неподношљива агонија коју је морао да поднесе. То је била чаша коју Исус није желео да пије. Да види како Његов Отац окреће лице од Њега и осуђује Га на смрт и пакао, док је Он трпео неподношљив бол гледајући свог Сина у таквом стању.
Отац је буквално морао да Га напусти због овога. Исус је претрпео Крст у апсолутној самоћи док је у агонији вапио: "Ели, Ели Лама Сабактани" - "Оче, зашто си ме оставио?"
Патња на Крсту само открива оно што је и Отац претрпео на Небу. Зато је наше спасење тако драгоцено и треба га чувати. Свака кап Исусове проливене крви треба да буде непроцењива у нашим срцима. Морамо да једемо ово откривење док све што мислимо и радимо не буде испуњено Његовом жртвом, тако да се Божји живот "успостави" и открије кроз нас. Исусова смрт је победила смрт и целокупно њено зло царство.