Безакоње није демон. Не можемо заповедити безакоњу да напусти наше тело. Безакоње је структура нашег начина размишљања која се налази у нама, то је структура греха који је активан у нашем опалом стању. Безакоње је начин на који функционишемо у овом свету. То је оно што нам даје изопачени идентитет.
То је структура културе и традиције која нас окружује. Структура страхова и брига које смо као дете задобили од тате и маме. То је оно што ће у нама створити структуру која није поравната са небесима и која ће увек бити у сталном сукобу са Дрветом Живота, јер Господ жели да нам пружи живот и то живот у изобиљу.
Грех је плод безакоња, структуре која је грађена у нама још од момента нашег зачећа у мајчиној утроби. Чак и кад се обратимо Господу и кажемо Господе, молим те опрости ми сва моја безакоња - Он ће нам опростити. Али безакоње које је у нама ће и даље владати нашим животом, нашим мислима, оним што имамо и немамо. И све што се у нашем животу показује као оскудица, мука, или невоља, долази од путева безакоња које се налази у овој структури у нама.
Да би се цела ова структура уништила, потребна је силовита одлука и жесток ударац са наше стране, како бисмо постали истинити синови Божији.
[Прва Јованова посланица 3:2-10] Љубазни, сада смо деца Божја, али се још није показало шта ћемо бити. Знамо да ћемо, кад се он покаже, бити попут њега, јер ћемо га видети управо онаквог какав јесте. И свако ко полаже ову наду у њега, чисти се као што је он чист. Ко год чини грех, чини и безакоње, зато је грех безакоње. Знате и да је Син дошао да однесе наше грехе, и у њему нема греха. Ко год остаје у јединству с њим, тај не греши. Свако ко греши није га ни видео нити га је упознао. Дечице, нека вас нико не заведе. Ко чини оно што је праведно, праведан је, као што је и он праведан. Ко чини грех, потиче од Ђавола, јер Ђаво греши од почетка. Зато је дошао Син Божји, да уништи Ђаволова дела. Ко је год рођен од Бога, не чини грех, јер Божје семе остаје у њему, и он не може да чини грех, јер је рођен од Бога. Божја деца и Ђаволова деца познају се по овоме: ко год не чини оно што је праведно, не потиче од Бога, као ни онај ко не воли свог брата.
Иако нам је безакоње опроштено, наше прочишћење тј. одбацивање целе структуре безакоња је на нама. Сви они који не желе да мењају себе и одбаце безакоње, живећи у својој опалој нарави, добровољно живе без Бога и не познају Га.
Када нас Крв Господа Исуса Христа оправда, тада делујемо и чинимо све у праведности. Ако и даље чинимо безакоње, онда нас Крв Исусова није оправдала. Не разумевање ових места безакоња у нама доводи до проблема у нашем здрављу и животу, зато направимо свесну одлуку да испитамо своје мисли и срце како бисмо уз помоћ Светог Духа разоткрили структуру безакоња у нама.
Што више улазимо у светлост Господњу, све више почињемо да мрзимо грех, а једна од ствари које треба да мрзимо највише је безакоње у човеку, јер ако не мрзимо безакоње, ако не мрзимо зло и грех, никада га се нећемо одрећи. Већ ћемо заправо омогућавати да грех и безакоње царују у нашем животу. У нама царују или сила и ум Христов или структуре безакоња које смо изградили у себи. Ово одређује наш пут, победу, славу, сјај у овом свету.
[Псалми 58:3] Зли су изопачени од утробе мајчине, лутају откако су се родили, лажи говоре.
Дивне и слатке мале бебе, новорођена деца, прво што науче да кажу након "мама" и "тата" је реч "НЕ". Кад одбијају послушност, или одбијају храну и све оно на шта вам деца кажу "не", то је безакоње у њима. То је бунтовничка природа која се налази чак и у малој деци. То је семе безакоња које се приказује, и сви ми смо рођени у овом безакоњу.
Безакоње је попут змијског отрова који трује човека. Говорећи безакоње човек је у стању да отрује безакоњем другог човека или чак отрује оно што они мисле о неком трећем, трујући њихов ум.
Безакоње је попут блатњаве тамне супстанце, на исти начин као што је вера супстанца светлости која се подиже из нашег духа док верујемо и желимо праведност у јединству са Христом - супстанца вере осветљује наше унутрашње биће и наш ум да бисмо мислили о оном што је исправно, моћно и могуће, а све је могуће кад верујемо. Док безакоње говори да није могуће, да је неизводљиво, да није за нас, да не можемо, да смо ограничени - безакоње је пуно ограничења, пуно страхова. Безакоње је све оно што нам говори "шта ако се деси ово или шта ако буде овако..." - то је глас ђавола, то је глас безакоња, ТО НИЈЕ ГЛАС ВЕРЕ.
Као синови Божији, ми немамо исту судбину као синови безакоња. Јер ако синови безакоња живе по оном "шта ако...", ми имамо свако право да не живимо по том "шта ако..." и не морамо да живимо по њиховом, јер је Бог већ припремио наше судбине и путеве. Ми радије идемо савршеним путем и живимо савршеним животом храбрости, чврстине, здравља, јединства са Христом које нам долази од Царства Божијег. Ми имамо апсолутни савршени мир, праведност и радост. Ми живимо у савршеном миру знајући да ништа не може да нас изненади, ништа не може да нам нанесе зло или штету. Док они који размишљају о безакоњу су у сталном страху да ће нешто да им нашкоди.
Људи својим безакоњем ТРУЈУ једни друге, зато данас одлучно објавимо над својим животом:
НЕ ДОПУШТАМ ДА МЕ ДРУГИ ЉУДИ ТРУЈУ СВОЈИМ БЕЗАКОЊЕМ. СВО БЕЗАКОЊЕ КОЈЕ ИЗЛАЗИ ИЗ УСТА ДРУГИХ ЉУДИ НЕ МОЖЕ ДА ПРОМЕНИ ОНО КО САМ ЈА. НЕ ПРИХВАТАМ БЕЗАКОЊЕ ЉУДИ ОКО СЕБЕ. ПРИХВАТАМ ЈЕДИНСТВО СА ИСУСОМ, ВЕРУ И БОЖИЈЕ ДИМЕНЗИЈЕ БЕСКРАЈНИХ МОГУЋНОСТИ. У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО, АЛЕЛУЈА!
[Књига пророка Исаије 57:20-21] А зли су као узбуркано море које се не може умирити, и чије воде избацују муљ и блато. Нема мира злима, каже мој Бог.
Уста оних који живе у безакоњу, избацују муљ и блато. Кад говоре нешто погрешно кад трују људе око себе, кад лажу, кад оговарају, кад клевећу друге - говоре из безакоња у њиховим срцима, узбуркивајући воде своје душе. Они су у стању узбурканости, несигурности, брига, стреса, попут узбурканог мора и њима нема одмора ни мира. Све то је последица безакоња и као да стално траже оно што је погрешно у другим људима. Они немају поверење, трујући тако друге да немају поверење. Кад говоре о негативним стварима, негативним речима, о пропасти, о уништењу, пророкујући штету и безакоње уместо да радије пророкују о животу. Овакви не разумеју срце нашег Бога, и све што траже је уништење, јер су њихова срца у јединству са уништењем. Као да увек суде људима, док Бог не жели да суди људима већ да се људи преобразе од безакоња ка праведности, од таме ка светлости, волећи нас у обиљу благодати и милосрђа које нам указује сваког тренутка, који нам је већ припремио пут, испуњен љубављу.
Човек испуњен безакоњем нема разумевање о духовном животу. Већ посеже за религијом и делима тела, уместо да радије испитује своје срце и приближава се духовном јединству са Господом. Не верује у чуда, одбацује духовна дела Господња - то безакоње говори из њега.
[Псалми 55:3] ...због гласа непријатеља, због притиска злога. Јер зло бацају на мене, и у гневу своме мржњу гаје према мени.
Безакоње се може бацати на друге, јер ако радимо нешто позитивно и нешто што је добро у Господњим очима, засигурно је да ће други бацати безакоње на нас.
Знајући да је безакоње супстанца попут блата и муља, и последица присуства ове супстанце у човековом животу је таква да их чини глувима. Човек постаје глув и остаје без могућности да чује Бога. Ми смо рођени у Христу Исусу ДА БИСМО ЧУЛИ ЊЕГОВ ГЛАС. Не можемо бити вођени Духом а да не чујемо Његов глас.
[Псалми 58:4-5] Отров је њихов као отров змијски, глуви су као кобра која затвара ухо своје, па не слуша глас оних који је чарањем кроте, иако је вешт онај који је чинима кроти.
Без обзира на моћ коју Господ жели да ослободи у животу човека, он је глув због блата и муља безакоња које је покрило његове уши. Чак и када човек говори безакоње над другима, кад говори против других, кад говори негативно, кад говори без вере, он постаје глув. Све што је речено из неверја, је речено из безакоња. Безакоње које кључа у мислима и срцима човека, такође га чини глувим за Бога.
[Јеванђеље по Јовану 10:25-28] Исус им је одговорио: „Рекао сам вам, али не верујете. Дела која ја чиним у име свог Оца, она сведоче о мени. Али ви не верујете, јер нисте од мојих оваца. МОЈЕ ОВЦЕ СЛУШАЈУ МОЈ ГЛАС, ја их познајем и оне иду за мном. Ја им дајем вечни живот и никада неће пропасти и нико их неће уграбити из моје руке.
Морамо бити свесни гласа непријатеља који говори против наше структуре, јер непријатељ може говорити само над СОПСТВЕНОМ територијом. Непријатељ НЕ МОЖЕ ГОВОРИТИ НАД ЦАРСТВОМ БОЖИЈИМ. Када наш ум пребива у Царству Божијем, нећемо чути глас непријатеља. Непријатељ говори само над структуром дрвета познања добра и зла, само над онима који пребивају у безакоњу и у којима се налази структура безакоња. Само тако ђаво може говорити над нашим животом, доносећи страх, несигурност, бриге, стрес, смрт, тако бројне муке, невоље и проблеми говоре над нашим животом. Непријатељ говори само над сопственом територијом.
Погледајмо безакоње које је у једном тренутку потпуно притисло цара Давида:
[Псалми 69:1-4] Спаси ме, Боже, јер воде прете да преплаве душу моју. Пропадам у дубоко блато, где нема дна где бих стао. Тонем у дубоке воде, струја ме односи. Изнемогао сам од викања, грло ми је промукло. Очи су ми ослабиле чекајући Бога мога. Они који ме без разлога мрзе бројнији су од власи на глави мојој. Бројни су они који желе да ме погубе, који су без разлога непријатељи моји. Што нисам отео, морам да вратим.
Станимо на пут овоме:
СВИ ОВИ ГЛАСОВИ, СВЕ ПРЕТЊЕ, СВЕ ОВЕ ГЛУПОСТИ СУ ИЗВАН МЕНЕ. ОВО НИЈЕ У МЕНИ. ЈА САМ У ЦАРСТВУ БОЖИЈЕМ. ЈА САМ УТВРЂЕН У УМУ ХРИСТОВОМ, КОЈИ ЈЕ ПРАВЕДНОСТ, РАДОСТ, МИР, ЉУБАВ. ЗАТО ОДАВДЕ ЗАПОВЕДАМ ДА СВО ОВО БЛАТО КОЈЕ ПОКУШАВА ДА ДОЂЕ НА МЕНЕ, БУДЕ ЗАУСТАВЉЕНО И ОДБАЧЕНО. СВА ПОТРЕБНА РЕШЕЊА МИ ВЕЋ ДОЛАЗЕ ПУТЕВИМА СВЕТЛОСТИ БОЖИЈЕ. У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО, АМИН.
Избегавајући да станемо на пут овом злу, отварамо се да наш живот буде управљан безакоњем уместо праведношћу Божијом.
[Псалми 40:1-2] Искрено сам се уздао у Господа, и он је пригнуо к мени ухо своје и чуо вапај мој. Извукао ме је из јаме пуне воде која хучи, из блата наталоженог. Тада ми је ноге на стену поставио, учврстио је кораке моје.
Ми који смо у Христу смо послати међу људе попут овце међу вукове. Брига о томе да ће нас вукови прождерати је безакоње, тиме се човек поставља у позицију жртве околности. То није размишљање од Царства Божијег, већ је то структура која је у човеку. То није Бог.
ЈА САМ ИЗНАД СВАКОГ БЕЗАКОЊА. ЈА ПРЕБИВАМ НА ВИСОКОМ МЕСТУ СВЕВИШЊЕГА. МОЈ ГОСПОД ЈЕ НАДМОЋНО ПОБЕДИО СВАКО БЕЗАКОЊЕ, У ЈЕДИНСТВУ СА ЊИМ И ЈА ПОБЕЂУЈЕМ. ЈА НИСАМ ЖРТВА ОКОЛНОСТИ, ОНЕ НИКАД НЕ МОГУ УТИЦАТИ НА ТО КО САМ ЈА. МИСЛИ ИСУСОВЕ СУ ВЕЋЕ ОД СВАКЕ ОКОЛНОСТИ, УМ ИСУСОВ ЈЕ ВЕЋИ ОД СВАКОГ БЕЗАКОЊА. ОВО БЕЗАКОЊЕ МРЗИМ И ОДБАЦУЈЕМ У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО.
[Књига о Јову 22:8-11] Човеку моћном земља припада, онај који повластице ужива на њој живи. Удовице си празних руку отпуштао, сатрте су руке сирочади. Зато су замке птичарске свуда око тебе, и страх те изненадни спопада, мрак те окружује, па не видиш, прекривају те воде набујале.
Зато што је човеково срце отврдло, што не чини дела љубави, што не помаже онима којима је најпотребније, то доноси много безакоња и невоља у његов живот.Ево како безакоње стоји као препрека на путу живота. Охолост је извор безакоња.
[Књига пророка Јеремије 13:15-17] „Чујте, пригните ухо! Не будите охоли, јер Господ говори. Дајте славу Господу, свом Богу, пре него што пусти мрак, пре него што вам се у сумрак ноге почну саплитати по горама. Ви ћете се надати светлости, а он ће од ње густу таму направити, претвориће је у црну таму. Ако ово не послушате, моја ће душа због вашег поноса у тајности плакати и сузе лити. Моје ће око сузе лити јер ће Господње стадо бити одведено у заробљеништво.
Овде видимо да безакоње није само структура коју смо изградили мислима и размишљањима о дрвету познања добра и зла, већ и да нас може одвести у заробљеништво. Душа може бити покривена наталоженим блатом и муљем безакоња, а може бити и заробљена.
Структура безакоња је оно што привлачи све клетве над човековим животом. Кад вештице баце клетву на човека који је са Христом, зашто клетва напредује у уништењу живота тог човека? Јер где год је присутно безакоње, клетва ће се закачити.
[Приче Соломонове 26:2] Као што птица с разлогом одлеће и ласта лети, тако ни проклетство не долази без разлога.
Где год се налази структура безакоња, то је територија ђавола. Ако се човек не одрекне и одбаци и уништи све структуре безакоња у себи, све клетве које је одбацио или уништио ће се засигурно вратити у његов живот. Уклонимо територију ђавола из нас и клетве ће престати да се појављују у нашем животу.
[Римљанима посланица 6:6-7] ...знајући да је наша стара личност заједно с њим разапета, како би наше грешно тело изгубило власт над нама, да више не робујемо греху. Јер ко је умро, ослобођен је од свог греха.
[Друга посланица Коринћанима 3:14-18] Али њихов ум је отупео. Јер до данашњег дана та иста копрена стоји неподигнута кад се чита стари савез, јер се уклања само посредством Христа. И тако све до данас, кад год се читају Мојсијеви списи, копрена покрива њихово срце. Али кад се неко обрати Господу, копрена се уклања. Господ је Дух, а где је Господњи Дух, тамо је слобода. И док откривених лица попут огледала одражавамо Господњу славу, сви се ми преображавамо у исти лик, одражавајући све већу славу, онако како нас преображава Господњи Дух.
Постоји вео који покрива разум и отупљује разум, вео који је створен кроз дрво познања добра и зла. Када Дух Господњи долази да борави у нама, Он долази тамо где му ми допуштамо да дође. Постоје делови човековог духа које је човек блокирао за приступ Господу, делове срца или делове ума. У ове делове Господ не може ући сем ако му ми не допустимо, отварајући врата и капије нашег живота за Њега.
Пример овога је кад човек каже:"Више нећу веровати никоме. Више нећу волети никога. Издали су ме." Овако човек запечаћује и блокира своје срце и ум, говорећи: "Не разумем. Тешко ми је. Компликовано је." Кад Свети Дух дође на нас испуњавајући наше биће, Он затекне делове нашег ума, срца, поверења, интелигенције - запечаћене и неприступачне. Какав год проглас да је над човековим животом, ствара баријеру Светом Духу, и кад човек каже:"Господе волим те свим својим срцем.", Он каже:"Не, не волиш ме свим својим срцем, јер је највећи део твог срца блокиран и немам приступ тим деловима." Али када приступимо тим деловима где су нас издали, повредили, малтретирали, и допустимо Господу да приђе уклањајући запечаћење које смо ставили на срце, предајући то трауматично искуство у руке нашег Господа, допуштамо Светом Духу да уђе у те делове нашег срца, тада ће Он донети слободу тим деловима нашег срца. Морамо допустити Господу да продре у многе делове нашег срца где смо сместили трауме, блокаде, баријере, препреке, прогласе, печате, затворе, врата, браве. Штитећи се од свих јер "не верујем никоме". Допустимо нашем срцу да буде отворено ка Духу Светоме у области поверења.
Зато поргласимо овако:
ГОСПОДЕ, ИЗДАЛИ СУ МЕ КАД САМ... НИСУ МЕ ИСПОШТОВАЛИ КАД САМ... НАПУСТИЛИ СУ МЕ КАД САМ... ДОЖИВЕО САМ НЕПРАВДУ КАД САМ... БИО САМ ПОВРЕЂЕН ГОСПОДЕ, АЛИ ЗНАМ ДА МЕ ТИ НЕЋЕШ ПОВРЕДИТИ. ЗНАМ ДА ТЕБИ МОГУ ВЕРОВАТИ. ЗНАМ ДА МЕ ТИ ВОЛИШ БЕСКРАЈНО. МОЛИМ ТЕ ПРИМИ МОЈЕ ТРАУМЕ И РАНЕ У РУКЕ СВОЈЕ. ПРЕДАЈЕМ ТИ ОВО ГОСПОДЕ. НЕКА СВЕТИ ДУХ ИСПУНИ ОВЕ ОБЛАСТИ У МОМ ЖИВОТУ, НЕКА ИХ ЗАУЗМЕ, ДОНОСЕЋИ СЛОБОДУ, ЉУБАВ, ВЕРУ, НАДУ, ИСЦЕЉЕЊЕ, ЗАХВАЛНОСТ, РАДОСТ, ПРЕОБРАЖЕЊЕ, ИЗОБИЉЕ. У МОЋНО ИМЕ ИСУСОВО, АМИН.
Одражавање Господњег лика у све већој слави је заправо Свети Дух који заузима све више и више области тако испуњавајући наше срце, ум, душу, дух, тело, биће. Допуштамо Господу да заузима и заузима и заузима, у све већој слави и онда смо преображени у Његов Лик.
--
ВЕЖБА ЗА ЛОЦИРАЊЕ СТРУКТУРЕ БЕЗАКОЊА У ЧОВЕКУ
На сваких сат два у току дана застаните и ослушкујте / посматрајте мисли које вам се јављају у уму и срцу. Записујте оно што чујете и видите. Тамо где ток наших мисли иде је оно што борави у нашим срцима. Предајте оно што је записано Господу и посматрајте како вас Свети Дух ослобађа сваким тренутком. Амин браћо!